Make your own free website on Tripod.com
                                                              Prve godine hrama
   Ubrzo po izgradnji, hram je postao obeležje Beograda i jedna od njegovih znamenitosti. Za mnoge građane je to bila atrakcija, a posebno prilikom proslava većih budističkih praznika. U "Vodiču kroz Beograd" objavljenom 1930. godine nailazimao na odrednicu o hramu, a godinu dana kasnije ulica u kojoj se hram nalazio dobija novo ime: "Budistička ulica" (danas Budvanska).
   Vest o beogradskom svetilištu se brzo proširila po čitavom budističkom svetu. Ubrzo su uspostavljene veze za engleskim društvom "Maha Bodhi Society" i drugim sličnim organizacijama i udruženjima. Jedno od takvih je bio i, u to vreme, veoma poznati Institut za izučavanje Himalaja (Himalayan Institute) iz Indije. Pretsednik te uvažene ustanove, Nikolaj Rerih, je 1930. godine kao poklon hramu poslao thanku (ikonografska slika na svili) a koja potiče iz jednog starog tibetanskog manastira. Do sredine 1944. godine hram je krasilo 16 takvih svetih slika koje su uglavnom bili pokloni poslanstava dalekoistočnih zemalja.
   Među ljubopitljivim građanima su se nalazile i ugledne ličnosti, članovi diplomatskog kora u Beogradu, i ostali zaintersovani za budizam i uopšte za život ove malobrojne etničke grupe. Sredinom 1932. godine u Beogradu je boravio Josip Suchy, novinar lista "Jutro" iz Ljubljane, koji je o svojoj poseti hramu objavio interesantnu reportažu  -  ovde prenetu u celini. Sličnih poseta je bilo više, ali o njima nije ostalo pisanog traga. 
Za Kalmike je hram postao središte okupljanja i centar celokupnog njihovog života. Prilikom proslava većih budističkih praznika dolazili su i Kalmici iz drugih delova Srbije. U hram su neizostavno dolazili i Kalmici iz ostalih zemalja Evrope kada bi prolazili kroz Beograd, a prolazili su uglavnom u potrazi za poslom koji je tih godina bilo teško pronaći. Naime, velika ekonomska i privredna kriza početkom tridesetih godina, nije mimoišla ni Srbiju. Građevinarstvo, u kome je najveći broj Kalmika bio uposlen, je potpuno stalo, a ciglane su obustavile rad. Mnogi od Kalmika ostali su bez ikakvog posla, i teškom mukom su izdržavali svoje sveštenike. Ipak, u pomoć su priskočile gradske vlasti koje su počele novčano da pomažu sveštenstvo. Ta pomoć će im biti ukinuta 1942.godine kao licima "nesrpske nacionalnosti".

                Naredna tema: Hram u periodu 1933 -1934.
            Povratak na sadržaj