U čitavom budističkom svetu nema poznatijeg simbola
od "Točka Učenja".  U
zapadnim zemljama se sa ovim simbolom susrećemo ne samo na koricama budističkih
knjiga, već i na retkim budističkim zdanjima - "The Buddhist House"
u Berlinu, "The Buddhist Hermitage" u Lozani, ali to su dela budista sa
zapada. Ono što je deleko interesantnije, mada mnogo manje poznato čak
i budistima, jeste činjenica da u centralnoj Evropi postoji etnička grupa
koja je budističke vere i to već vekovima - budistička kolonija Kalmika
u Beogradu. Posle prvog svetskog rata oni su iz stepa južne Rusija stigli
u Jugoslaviju pa su sa sobom doneli i budistički simbol - "Točak Učenja",
pravo sa obala Dona na Dunav.
Tokom 1944. godine posetio sam budistički hram Kalmika u Beogradu. Srbi su ga zvali "kineska crkva" ili "budistička crkva". Kada se pitao ljude gde se hram nalazi, oni mi spremno odgovoriše: "u Budističkoj ulici, naravno!". Već izdaleka sam opazio beli hram iznad male kolonije Kalmika. Hram je građen u istočnjačkom stilu i nalazi se na rubu jugoslovenske prestonice. Iza jednostavne spoljašnjosti hrama nisam očekivao umetničku riznicu, a nad vratima dvorišta 
primetio sam tablu od drveta sa nekoliko redaka ispisanih na tibetanskom
jeziku. Nad samim ulazom u hram bio je postavljen "Točak Učenja" , a sa
obe njegove strane po jedna gazela.
U krilu pored hrama živi kalmički sveštenik. Ljubazno me je pozvao u svoj mali stan gde je pripremio topao prijem. Srdačan je bio razgovor koji sam imao sa sveštenikom: pričao mi je o dogodovštinama Kalmika tokom dugog putovanja od Dona do Dunava. Potom mi je pokazao nekoliko malih ali urednih kuća obližnjih Kalmika, kao i jednu stariju ženu koja je tkala. I ona mi je pričala o mukama i teškoćama kroz koje su prošli tokom dugog putovanja. Vratili smo se u sveštenikov stan a odatle smo ušli u hram kroz vrata sa strane, pravo kroz sobu za sastanke. Bio sam zaista iznenađen kada sam video mnoge slike, statue i druge relikvije poređanje naspram glavnog ulaza - dakle na strani oltara, premda, naravno, u budističkim hramovima "oltara" zapravo i nema. Sa tog mesta gledate kroz glavni ulaz na jug kao i u svim tibetanskim hramovima. Sa spontanom ljubaznošću kalmički sveštenik mi je sve pokazivao i tumačio. |