 |
Džon Prins
(John Dyneley Prince; 1868-1945)
Poslanik SAD u Danskoj, 1921-1926;
Sledeći dopis je Ministarstvo spoljnih poslova (Department of State) prosledilo Smitsonian Institutu a oni dalje urednicima časopisa "American Anthropologist" 9. avgusta 1927 godine. Objavljeno u pomenutom časopisu u broju N.S. XXX (1928), pp. 341-345. |
Beleška o Kalmicima u Beogradu
| U Beogradu sada živi mala kolonija Kalmika koja
broji oko dve stotine ljudi, izbeglih ovamo iz Rusije u vreme prve boljševičke
agresije. Većina stanovnika Beograda uopšte i ne zna za postojanje ove
neobične grupe u prestonici.
Stariji ljudi ove kalmičke zajednice su većinom bili pripadnici Denikinove vojske i svi oni su iskusni konjanici. U kraljevskim štalama je posao našlo njih dvadesetak, gde rade kao konjušari, dok su drugi našli zaposlenje u trkaćim ergelama i slično.  Svi
ti ljudi su budisti pa im je bilo dopušteno da imaju svog lamu (sveštenika)
koji brine o zadovoljenju njihovih verskih potreba.
Sam lama, njegov pomoćnik kao i priznati pojac (nešto kao pod-đakon) su u potpunosti izdržavani dobrovoljim prilozima članova kolonije. Lamama, koji su u striktnom celibatu, u stvari nije ni dozvoljeno da učestvuju u bilo kakvom produktivnom zapošljenju. Glavni lama je u nekoliko navrata posetio Poslanstvo i sa mnom razgovarao o uslovima u kojima živi njegova kolonija kao i misterijama njegove osobene sekte. On me je, takođe, obavestio i o tome da njegovi Kalmici nemaju nikakvih pritužbu na Srbe koji se prema njima veoma lepo ophode, kao i da su im vlasti dozvolile da vrše verske obrede u privatnoj kuću (tj. u kući samog lame), mada, kako lama dodade, verovatno bi im se prigovorilo ako bi predložili da se izgradi makar i mali hram pošto budizam nije vera koju jugoslovenski zakoni priznaju. nastavak... |
| Sadržaj > Rani period > Kalmici u Beogradu (1. deo) |