U SUSRET IZBORIMA
2000.

prirucnik za nadgledanje izbornog postupka

Beogradski centar za ljudska prava

Beograd, 2000

UVOD

Beogradski centar za ljudska prava objavljuje novo izdanje prirucnika o izbornom postupku,[1] ovoga puta u ocekivanju saveznih i lokalnih izbora u Srbiji 2000. godine. Centar se nada da ce prirucnik biti od koristi svim onima koji pazljivije prate izbore u Srbiji i SR Jugoslaviji, a narocito clanovima organa za sprovodjenje izbora.

Uz pomoc ostalih saradnika Centra, novo izdanje je priredila mr Tea Gorjanc. Koautor prvog izdanja bila je mr Biljana Njagulj a neki delovi njenoga teksta preneti su i u ovo izdanje.

Za one koji zele dublje da se pozabave izbornom materijom na kraju prirucnika dat je kratak spisak osnovne literature na nasem jeziku.

Centar visoko ceni sve primedbe i savete svojih saradnika i prijatelja; oni su znatno doprineli poboljsanju ovog prirucnika.

Posebnu zahvalnost Centar duguje Predragu Koraksicu - Corax-u, koji je dozvolio ponovno korisacenje svojih objavljenih karikatura.           

Beograd, jula 2000.   

             

Vojin Dimitrijevic,
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava                                    

NAPOMENA AUTORA

Ustavnim amandmanima od 6. jula 2000. godine, izborni sistem u Saveznoj Republici Jugoslaviji promenjen je tako da predsednika Republike i savezne poslanike u Vecu republika biraju gradjani neposredno, na izborima. Ovim je ukinuto pravo republickih skupstina da obrazuju Vece republika i prakticno stvoreno drugo Vece gradjana da neposredno predstavlja gradjane savezne drzave, cime je narusen osnov federalnog uredjenja SRJ.

Usvojeni su i novi izborni zakoni o izboru predsednika SRJ i izboru poslanika u Vece republika, a promenjen je i zakon o izboru poslanika u Vecu gradjana.

Odluceno je da ce se savezni izbori za predsednika SRJ i oba veca Savezne skupstine, i lokalni izbori u Srbiji za skupstine opstina, odnosno gradova Nisa, Kragujevca i Novog Sada, grada Beograda i Autonomne pokrajine Vojvodine, odrzati 24. septembra 2000. godine.

Ovaj prirucnik je napisan s namerom da ucesnicima u sprovodjenju izbora objasni izborni postupak u situaciji kada se istog dana odrzava sest vrsta izbora.

Prakticno posmatrano, za clanove birackih odbora, npr. u Novom Sadu i Beogradu, izbori 24. septembra znacice sasvim poseban napor. Oni ce morati da vode racuna o pet glasackih kutija, zaokruzivace birace u pet izvoda iz birackih spiskova, pet puta ce prebrojavati glasacke listice, te popunjavati pet zapisnika o toku glasanja i utvrdjivanju rezultata glasanja u pet izbornih postupaka. (U Beogradu se, naime, pored saveznih izbora, odrzavaju i izbori za skupstine opstina i skupstinu grada, a u Novom Sadu nema opstinskih izbora, ali zato ima pokrajinskih.)

Zato je, uz najbolje zelje za uspesan rad, prvi savet svim korisnicima ovog prirucnika miran i dug san u noci pred izbore 2000!

UPUTSTVO ZA CLANOVE BIRACKIH ODBORA

Isprava o svojstvu clana, odnosno zamenika birackog odbora, zove se resenje o imenovanju clanova birackog odbora, koje se dostavlja na kucnu adresu ili adresu stranke koja Vas je predlozila. Iz ovog resenja cete saznati i ko ce biti Vase kolege, a posebno ko je imenovan za predsednika birackog odbora.

Prva zaduzenja:
PRIJEM IZBORNOG MATERIJALA

Nadlezna izborna komisija predaje izborni materijal birackom odboru najkasnije 48 casova pre dana odrzavanja izbora (prema propisima o lokalnim izborima rok je 24 casa). Trebalo bi da predsednik birackog odbora obavesti ostale clanove o tacnom vremenu predaje materijala. Clanovima birackog odbora preporucuje se da, ne cekajuci ovo obavestenje, sami stupe u vezu sa predsednikom birackog odbora i insistiraju da budu prisutni u trenutku predaje izbornog materijala.

Izborni materijal cine:

" overen izvod iz birackog spiska za glasanje na birackom mestu 4 primerka (za izbor predsednika SRJ, saveznih poslanika Veca gradjana i Veca republika, opstinskih odbornika), odnosno 5 primeraka (u Beogradu i opstinama u Vojvodini);

" obrazac zapisnika o radu birackog odbora na sprovodjenju glasanja i utvrdjivanju rezultata glasanja na birackom mestu (za svake izbore po jedna vrsta obrasca u sest primeraka);

" zbirna izborna lista svih izbornih lista za savezne izbore, lista kandidata za predsednika Republike i liste kandidata za lokalne izbore (po dva primerka);

" glasacki listici, ciji broj odgovara broju upisanih biraca u izvodu iz birackog spiska x broj izbora koji se odrzavaju na birackom mestu (visak listica povezati, zapecatiti i odvojiti, manjak obavezno prijaviti izbornoj komisiji i traziti dopunu);

" glasacke kutije (broj treba da odgovara broju izbora koje sprovodi odbor 4 ili 5);

" kontrolni listici za proveru ispravnosti glasacke kutije (prema broju izbora, odnosno kutija);

" posebni i sluzbeni koverti u odgovarajucem broju (za glasanje nemocnih i sprecenih lica, i za pakovanje izbornog materijala po zavrsenom brojanju glasova);

" potvrde o izbornom pravu u odgovarajucem broju (za nemocna i sprecena lica);

" oglasi o raspisivanju izbora;

" resenje o odredjivanju birackog mesta;

" resenje o imenovanju clanova birackog odbora;

" pravila o ponasanju na birackom mestu;

" pravila za rad birackih odbora na sprovodjenju glasanja i utvrdjivanju rezultata glasanja;

" izvod iz propisa kojima se uredjuju izbori.

O primopredaji izbornog materijala sacinjava se zapisnik o predaji i prijemu materijala za glasanje. U ovaj zapisnik clanovi birackog odbora mogu unositi primedbe. Pored toga, clanovi birackog odbora treba da zahtevaju da se izborni materijal zapecati i da se tacno zna ko ce ga i na kom mestu cuvati do dana odrzavanja izbora.

DAN ODRZAVANJA IZBORA

Prethodne pripreme

Preporucuje se da se na biracko mesto ponese:

" pribor za pakovanje glasackih listica (npr. gumice, makaze),

" hemijska olovka, obican i indigo papir,

" resenje o imenovanju i, obavezno, licna isprava.

Zabranjeno je da se na birackom mestu koriste:

" pejdzeri, mobilni telefoni i druga sredstva veza i komunikacija, jer je to razlog za raspustanje birackog odbora i ponavljanje glasanja, a takodje i prekrsaj za koji je predvidjena novcana kazna;

" alkoholna pica i oruzje.

Clanovi birackog odbora posebno se upozoravaju da alkohol smanjuje koncentraciju, cime se stvara mogucnost da nepravilnosti i prevare prodju neopazeno.

Clanovi birackog odbora treba da upozore prijatelje, posebno ako je prijatelj kandidat na izborima, da ne smeju dolaziti na biracko mesto i donositi im hranu i pice, jer to moze biti iskorisceno kao razlog za ponavljanje glasanja na birackom mestu.

Dolazak na biracko mesto
i pripreme za glasanje

Biracka mesta se otvaraju u 7^oo, a zatvaraju u 20^oo casova. Clanovi birackog odbora dolaze na biracko mesto ranije (npr. u 6^oo casova) da bi se pripremili za pocetak glasanja. Po dolasku na biracko mesto, a pre pocetka glasanja clanovi birackog odbora treba:

1. da se predstave jedni drugima (resenjem o imenovanju, licnom kartom ili drugom ispravom s fotografijom). Ako neki clan birackog odbora odbije da se predstavi ili da dokaze identitet, o tome treba odmah obavestiti izbornu komisiju;

2. da zajedno utvrde da li je primljeni izborni materijal za to biracko mesto potpun i ispravan, uporedjujuci ga sa stanjem u zapisniku o primopredaji. Ovo narocito ukljucuje:

" proveru da li su glasacki listici i biracki spiskovi overeni (pogledati poslednju stranu svake sveske iz birackog spiska);

" proveru izvoda iz birackih spiskova. Na birackom mestu mora se nalaziti onoliko primeraka izvoda iz birackih spiskova koliko se izbora odrzava i oni moraju biti identicni. Ako se primeti da se primerci razlikuju, to obavezno treba konstatovati u zapisniku. Pre pocetka glasanja u birackim spiskovima ne sme biti zaokruzeno nijedno ime.

Na proteklim izborima izvodi iz birackih spiskova bili su stampani na perforiranom papiru koji ostavlja otisak na strani ispod one koja se originalno zaokruzuje, tako da ima efekat indigo papira. Stoga se preporucuje da se pre pocetka glasanja ispod svake strane podmetne obican beli papir.

" brojanje glasackih listica. Broj glasackih listica treba da odgovara broju upisanih biraca u izvodu iz birackog spiska. Ako je broj glasackih listica veci od ovog broja, treba zahtevati da se visak listica odvoji i zapecati i o ovome odmah izvestiti svog predstavnika u izbornoj komisiji, kao i izbornu komisiju u celini (ovaj visak moze da se koristi ako se, npr. nekom glasacu pocepa glasacki listic). Ukoliko se pojavi manjak glasackih listica, i o tome treba izvestiti izbornu komisiju, koja ce dostaviti listice koji nedostaju i tako omoguciti svim gradjanima da glasaju. Ovakvi slucajevi ne predstavljaju razlog za ponistavanje izbora ali je vazno obavestiti izbornu komisiju o njima i uvesti ih u zapisnik. Isto treba uciniti i u slucaju da se ostali clanovi birackog odbora protive brojanju glasackih listica.

Paznja: voditi racuna o broju izbora koje administrira biracki odbor brojanje svih ovih listica ce sigurno potrajati pa o tome treba na vreme voditi racuna kako se ne bi kasnilo s otvaranjem birackog mesta!

3. da utvrde da li su na birackom mestu obezbedjeni uslovi za tajnost glasanja. Uslovi za tajnost glasanja trebalo bi da budu obezbedjeni u posebnoj prostoriji, a ako to nije moguce, onda se moraju postaviti paravani za glasanje ili obezbediti drugi prostor gde birac moze da glasa zasticen od pogleda drugih lica. Ako ovo nije ucinjeno, treba spreciti pocetak glasanja i odmah obavestiti izbornu komisiju;

4. da provere da li je na birackom mestu i na udaljenosti do 50 metara od birackog mesta istaknut propagandni materijal stranaka i drugih politickih organizacija. Ovakvu proveru bi grupa od nekoliko clanova birackog odbora iz razlicitih politickih stranaka trebalo da izvrsi i vise puta u toku dana (jednom neposredno pre zavrsetka glasanja). Ukoliko pronadju propagandni materijal, on se obavezno mora ukloniti. (Ako se plakati nalaze na nedostupnom mestu, treba traziti intervenciju milicije ili komunalne sluzbe.) Ako se utvrdi da ovakvog materijala nema oko birackog mesta, treba insistirati da se to konstatuje u zapisniku;

Na proteklim izborima bilo je slucajeva (npr. u Vrscu) da su plakati postavljeni nakon obavljene kontrole, sto je kasnije posluzilo kao povod za ponavljanje izbora na tom birackom mestu.

5. da se dogovore o nacinu podele posla, narocito da odrede ko ce pronalaziti i zaokruzivati biraca u birackom spisku, a ko izdavati glasacki listic.

Najbolje bi bilo da se smenjuju na razlicitim poslovima, npr. tako sto ce svaki clan birackog odbora dva sata zaokruzivati birace, dva sata davati glasacke listice, odrzavati red na birackom mestu itd.

Ovde je rec samo o tehnickoj podeli posla. Svi clanovi birackog odbora imaju pravo, ali i odgovornost da vode racuna o celokupnom toku glasanja;

6. da odrede clanove koji ce sprovesti glasanje van birackog mesta. Glasanje van birackog mesta obavlja se pred najmanje dva clana birackog odbora koji pripadaju razlicitim politickim strankama;

7. da provere da li su zbirne izborne liste i sve liste kandidata, resenje o obrazovanju i imenovanju birackog odbora, oznaka i naziv birackog mesta i pravila ponasanja na birackom mestu istaknuti na vidnom mestu;

8. da stranim posmatracima koji prisustvuju izborima obezbede mesto s kojeg mogu pratiti tok glasanja i imati uvid u rad birackog odbora. Stranim posmatracima ce Savezna izborna komisija (SIK) izdati identifikacionu karticu koju su duzni da nose na izbornom mestu. Oni imaju pravo uvida u izborni materijal i rad birackog odbora, pravo da clanovima birackog odbora postavljaju pitanja i traze potrebna objasnjenja, ali i obavezu da se ponasaju u skladu s pravilima ponasanja na birackom mestu. Biracki odbor treba da konstatuje prisustvo stranih posmatraca u zapisniku.

 

GLASANJE

Vazna upozorenja

" Na birackom mestu sve vreme moraju da budu prisutni clan birackog odbora ili njegov zamenik. Oni imaju ista prava, osim prava glasa glasa samo clan!

" Sve nepravilnosti primecene prilikom glasanja treba odmah prijaviti svom izbornom stabu i svom predstavniku u izbornoj komisiji (zamenik moze da se udalji i telefonira), obavestiti izbornu komisiju u celini i uneti vazne primedbe u zapisnik.

" Ako predsednik birackog odbora izda neki nalog, Vama nepoznat, treba zahtevati da ukaze na pravilo kojim je to propisano i da predoci sankcije ukoliko clanovi birackog odbora ovaj nalog ne izvrse. Njegovo objasnjenje uneti u zapisnik.

Vreme glasanja i prekid

Biracko mesto se otvara u 7^oo, a zatvara u 20^oo casova. Ako se na birackom mestu narusi red, biracki odbor moze prekinuti glasanje dok se red ne uspostavi. Uz dozvolu predsednika birackog odbora, u ovom (jedinom) slucaju na biracko mesto mogu uci i pripadnici policije na duznosti. Ukoliko prekid glasanja traje duze od jednog casa, glasanje se produzava za onoliko vremena koliko je trajao prekid. Razlozi i trajanje prekida unose se u zapisnik.

Tok glasanja

U prisustvu prvog biraca koji dodje na biracko mesto biracki odbor proverava glasacku kutiju, a rezultat kontrole (da je kutija ispravna i prazna) upisuje u obrazac kontrolnog listica koji potpisuju clanovi birackog odbora i birac koji je prvi dosao na biracko mesto. Kontrolni listic se ubacuje u glasacku kutiju koja se zatim u prisustvu prvog biraca pecati zigom na pecatnom vosku, sto se unosi u zapisnik o radu birackog odbora. Posle toga pocinje glasanje.

Vazna upozorenja

" Treba spreciti guzvu na birackom mestu tako sto se nece dozvoliti da u prostoriji bude vise biraca nego sto ima paravana. Zbog toga clanovi birackog odbora treba da se dogovore da uvek jedan od njih bude na vratima i kontrolise ulazak biraca.

" Treba insistirati da se spreci i svaki glasan razgovor na birackom mestu. Buka smanjuje koncentraciju cime se stvara mogucnost za prevare.

Birac saopstava birackom odboru svoje licno ime i predaje obavestenje o glasanju, a identitet dokazuje licnom kartom ili drugom ispravom za dokazivanje identiteta koja ima fotografiju i maticni broj (pasos, eventualno vozacka dozvola). Birac ne moze da glasa bez podnosenja dokaza o svom identitetu.

Svaki birac glasa licno. Birac ne moze glasati u ime drugih lica (npr. clanova svoje porodice). Izuzetno, birac koji nije u mogucnosti da glasa licno (slepo, invalidno ili nepismeno lice) ima pravo da povede lice koje ce umesto njega, na nacin koji mu ono odredi, ispuniti listic, odnosno obaviti glasanje. Ovakav nacin glasanja se konstatuje u zapisniku.

Na dan izbora ne mogu se vrsiti nikakve izmene u birackom spisku. U slucaju da se biracu razlikuje adresa u licnoj karti ili pasosu od one u birackom spisku, treba mu dozvoliti da glasa i to upisati u zapisnik. Treba znati da birac koji je upisan u biracki spisak moze da glasa iako nije dobio poziv (obavestenje o glasanju).

Posto utvrdi identitet biraca, predsednik ili clan birackog odbora zaokruzuje redni broj pod kojim je birac upisan u biracki spisak. Paznja: voditi racuna o broju izbora na kojima ce se glasati istovremeno. Iako ce biraci najcesce zeleti da glasaju na svim izborima, oni imaju pravo da glasaju i samo na nekim, pa ih to unapred treba pitatia, a ne da se automatski zaokruzuju u svim izvodima iz birackog spiska! Treba paziti da se prilikom zaokruzivanja ne zaokruze i imena gradjana koji nisu dosli na biracko mesto. Svakom clanu birackog odbora preporucuje se da vodi sopstvenu evidenciju o broju gradjana koji su glasali (tako sto ce udarati recke ).

Nikako ne treba koristiti fotokopije birackih spiskova, jer je to na proteklim izborima bio povod za ponavljanje glasanja.

Posto se birac zaokruzi u birackom spisku, clan birackog odbora mu predaje glasacki listic i objasnjava nacin glasanja. Po Zakonu, clanovi birackog odbora su duzni da biracu, na njegov zahtev, ponovo objasne nacin glasanja. U suprotnom, to je razlog za ponavljanje izbora. Od clana birackog odbora ocekuje se da bude strpljiv u pruzanju objasnjenja biracima.

Glasacki listic se ispunjava tako sto se zaokruzuje redni broj ispred naziva izborne liste za koju se glasa, odnosno redni broj ispred imena kandidata za koga se glasa.

Clanovi birackog odbora moraju da obezbede tajnost glasanja biraca, kao i da paze da biraca niko ne ometa u toku glasanja, niti da utice na njegovu odluku, jer su to takodje razlozi za raspustanje birackog odbora i ponavljanje glasanja na tom birackom mestu.

Birac sam presavija popunjeni glasacki listic tako da se ne vidi kako je glasao i stavlja ga u odgovarajucu glasacku kutiju, a zatim bez zadrzavanja napusta biracko mesto. Ako birac ne ubaci glasacki listic, to nece uticati na regularnost izbora. Ipak, pre nego sto napusti biracko mesto treba ga upitati da li je ubacio glasacki listic u kutiju. Biracu koji je napustio glasacko mesto, a nije predao glasacki listic, nece se dozvoliti povratak i ubacivanje glasackog listica u kutiju.

Poseban nacin glasanja predvidjen je za nemocna i sprecena lica koja nisu u mogucnosti da glasaju na birackom mestu. Treba traziti da se glasanje van birackog mesta dozvoli samo ako za to postoje valjani razlozi npr. ako je rec o licu koje iz zdravstvenih razloga nije u mogucnosti da dodje na biracko mesto. Posto ova lica obaveste biracki odbor da zele da glasaju, biracki odbor im preko svojih clanova dostavlja glasacki listic, liste kandidata i potvrdu o birackom pravu (na osnovu uvida u izvod iz birackog spiska). Posto se utvrdi identitet biraca koji glasa, on sam zatvara glasacki listic u poseban (manji) koverat, koji se pred njim pecati zigom na pecatnom vosku. Potom zatvoreni koverat u kome se nalazi glasacki listic i potvrdu o izbornom pravu stavlja u sluzbeni koverat, koji clanovi birackog odbora takodje pred njim pecate. Clanovi birackog odbora predaju birackom odboru sluzbeni koverat, koji biracki odbor otvara, konstatuje da je u njemu potvrda o izbornom pravu, zaokruzuje redni broj pod kojim je birac upisan u izvod iz birackog spiska, a neotvoreni koverat sa glasackim listicem ubacuje u glasacku kutiju. Ovakav nacin glasanja unosi se u zapisnik.

Glasanje se zavrsava u 20^oo casova. Birace koji su dosli posle 20^oo casova treba spreciti da glasaju tako sto clan birackog odbora stane u red posle poslednjeg biraca koji je dosao na vreme.

UTVRDJIVANJE REZULTATA

Po zavrsetku glasanja pristupa se utvrdjivanju rezultata glasanja kome obavezno moraju prisustvovati svi clanovi birackog odbora.

Vazna upozorenja

" Insistirati da se prilikom brojanja glasackih listica ne pravi nikakva guzva i da se ne zuri.

" Uzeti u obzir da ce se brojati najmanje cetiri grupe listica i popunjavati najmanje cetiri zapisnika (Vas biracki odbor sprovodice sigurno tri vrste saveznih izbora i opstinske izbore, a moguce i gradske i pokrajinske).

" Posebno treba voditi racuna da je sto na kome ce se kutije otvarati dovoljno prostran, potpuno cist i prazan (bez papirica, olovaka itd.).

" Treba voditi racuna da oni koji pregledaju listice nemaju u ruci olovku, kako ne bi bili u prilici da ucine listice nevazecim tako sto ce npr. zaokruziti jos jednu izbornu listu.

" Dovoljno je da se svaka grupa glasackih listica prebroji po dva puta i ako se svi brojevi slazu spreciti dalje brojanje.

" Strogo voditi racuna da se svi brojevi koji ce se upisati u zapisnik prethodno glasno procitaju da bi se izbeglo pravljenje gresaka i kasnije brisanje.

Utvrdjivanje rezultata se obavlja sledecim (zakonom propisanim) redosledom:

1. Biracki odbor najpre utvrdjuje broj neupotrebljenih glasackih listica oni se stavljaju u poseban omot koji se pecati i sklanja sa stola.

2. Na osnovu izvoda iz birackog spiska utvrdjuje se broj biraca koji su glasali.

3. Otvara se jedna po jedna glasacka kutija. Paznja: treba zahtevati da se ne otvara nova kutija dok se prethodna ne obradi!

Ne sme se dozvoliti nikakva guzva prilikom otvaranja kutije, jer je moguce da se u tom trenutku listici dodaju, oduzmu ili zamene.

Sveznjeve listica treba staviti na sredinu stola.

4. Proverava se da li u kutiji postoji kontrolni listic.

Ako u glasackoj kutiji nema kontrolnog listica, ovo se mora konstatovati u zapisniku. U ovom slucaju biracki odbor se obavezno raspusta i imenuje novi, a glasanje na tom birackom mestu se ponavlja.

5. Prebrojavaju se upotrebljeni glasacki listici.

Upotrebljeni listici su svi listici koji se nalaze u glasackoj kutiji. Broj upotrebljenih glasackih listica moze biti manji ili jednak broju biraca koji su glasali, jer je moguce da svi glasaci ne ubace listic u kutiju.

Visak od makar jednog upotrebljenog glasackog listica u odnosu na broj biraca zaokruzenih na birackom spisku mora se konstatovati u zapisniku jer je to razlog za ponavljanje glasanja i to treba odlucno zahtevati.

6. Pregledaju se i odvajaju nevazeci od vazecih glasackih listica.

Glasacki listic je nevazeci ako je: a) nepopunjen; b) popunjen tako da se ne moze utvrditi za koju se izbornu listu ili kandidata glasalo; c) zaokruzeno vise od jedne izborne liste ili vise kandidata, d) dopisano ime novog kandidata. Glasacki listic ce biti nevazeci i ako se glasalo putem pisma ili van birackog mesta, a nije prilozena potvrda o izbornom pravu.

Glasacki listic je vazeci ako je: a) pravilno popunjen (zaokruzivanjem rednog broja ispred liste, odnosno imena kandidata); b) zaokruzeno ime i prezime prvog kandidata na izbornoj listi, odnosno ime i prezime kandidata za predsednika ili odbornika; c) zaokruzen naziv ili deo naziva izborne liste; d) istovremeno zaokruzeni redni broj i naziv izborne liste i ime i prezime prvog kandidata.

Pravilo o tome koji je glasacki listic vazeci treba strogo postovati, jer svako odstupanje otvara mogucnost za buduca razlicita tumacenja i neregularnost.

Zbir brojeva nevazecih i vazecih glasackih listica mora biti jednak broju upotrebljenih glasackih listica!

7. Nevazeci glasacki listici pakuju se u koverat koji se pecati i sklanja sa stola, a njihov broj se unosi u zapisnik.

8. Broje se vazeci glasacki listici i utvrdjuje broj glasova za svaku izbornu listu, odnosno kandidata za predsednika i odbornika, pa se ukupan broj vazecih listica i broj glasova koji je osvojila svaka lista upisuje u zapisnik. Listici glasovi za svakog od kandidata izbornih lista pakuju se u zasebne koverte.

O radu birackog odbora na sprovodjenju glasanja i utvrdjivanju rezultata glasanja na birackom mestu vodi se zapisnik, za svake izbore ponaosob.

Zapisnik predstavlja najvaznije dokazno sredstvo o izbornom postupku i njegovom rezultatu na svakom birackom mestu.

Po Zakonu zapisnik potpisuju svi clanovi birackog odbora. Medjutim, nije izricito navedeno sta ce se dogoditi ako zapisnik ne potpisu svi clanovi.

Praksa na izborima (novembra '96) bila je razlicita. Tako je negde zapisnik smatran punovaznim kad ga je potpisao predsednik birackog odbora, ali ne i svi clanovi, a negde se izostanak makar jednog potpisa smatrao razlogom za ponavljanje izbora.

Obrazac zapisnika predvidja posebnu rubriku za upis primedaba clanova birackog odbora. Zbog toga je bolje potpisati zapisnik i uneti primedbu, koja ce na taj nacin biti predocena izbornoj komisiji, jer nepotpisivanje zapisnika kao izraz protesta ili neslaganja s utvrdjenim rezultatom glasanja ne mora dovesti do ponistavanja izbora.

Neslaganje sa stanjem u zapisniku mora biti obrazlozeno primedbom o primecenoj nepravilnosti u toku glasanja ili utvrdjivanja rezultata glasanja. Na primedbu uz eventualno dodatno podnet prigovor izborna komisija ce reagovati tako sto ce sprovesti izvodjenje dokaza (saslusavanjem svedoka, pregledanje isprava, uvidjaj itd.).

Bitno je da u zapisniku ostanu zabelezene vazne primedbe i primecene nepravilnosti tokom glasanja i utvrdjivanja rezultata glasanja.

Tacnost cinjenica upisanih u zapisnik utvrdjivace izborna komisija postupajuci na osnovu primedbi unetih u zapisnik, odnosno ulozenih prigovora.

Postoje nepravilnosti izbornog postupka koje uvek dovode do ponistavanja izbora i ponavljanja glasanja, i druge, na osnovu kojih izborna komisija moze da odluci da se glasanje ponovi.

" Preporucuje se da se tokom izbornog dana prilikom odlucivanja o vaznosti primecene nepravilnosti koja ce se upisati u zapisnik obavezno konsultuje pravna sluzba izbornog staba (telefonom, van birackog mesta).

Prema izbornim zakonima, izborna komisija MORA da raspusti biracki odbor i odredi ponovno glasanje na birackom mestu kada utvrdi:

1. da birac nije glasao licno;

2. da je birac glasao vise od jedanput;

3. da je povredjena tajnost glasanja;

4. da se glasalo na neoverenim glasackim listicima;

5. da su na birackom mestu ili na 50 metara od birackog mesta u vreme glasanja bili istaknuti simboli politickih stranaka ili drugi propagandni materijal;

6. da su se na birackom mestu koristili mobilni telefoni i druga sredstva veza i komunikacija;

7. da su clanovi birackog odbora uticali na odluku biraca;

8. da su clanovi birackog odbora odbili da biracu, na njegov zahtev, ponovo objasne nacin glasanja;

9. da se nije vodilo racuna da biraca niko ne ometa prilikom glasanja;

10. da su na dan izbora vrsene izmene u birackim spiskovima;

11. da u glasackoj kutiji po otvaranju nije nadjen kontrolni listic;

12. da je utvrdjeno da je broj glasackih listica u kutiji veci od broja biraca koji su glasali.

Izborna komisija MOZE da odluci da se glasanje na birackom mestu ponovi ako utvrdi:

1. da na birackom mestu nisu bili prisutni svi clanovi birackog odbora ili njihovi zamenici u vremenu od 7^oo do 20^oo casova;

2. da su na biracko mesto usli pripadnici policije na duznosti bezrazlozno i bez dozvole predsednika birackog odbora;

3. da su se na birackom mestu zadrzavala lica koja nemaju prava i duznosti u vezi sa izborima (nisu clanovi birackog odbora, pripadnici policije na duznosti kojima je ulaz na biracko mesto dozvolio predsednik birackog odbora, novinari na sluzbenom zadatku ili strani posmatraci);

" Ova zabrana posebno vazi za kandidate na izborima, jer njihovo prisustvo Zakon izricito zabranjuje, a moze se protumaciti i kao nedozvoljena propaganda.

" Novinari se na birackom mestu mogu zadrzavati samo onoliko koliko je neophodno da dobiju informaciju ili snime prilog.

4. da nije bila obezbedjena posebna prostorija u kojoj je bilo moguce obezbediti tajnost glasanja.

Izborna komisija moze da odluci da se glasanje na birackom mestu ponovi i u ostalim slucajevima kada zakon propisuje neku obavezu za clanove birackog odbora, ali ne navodi konkretno posledicu suprotnog ponasanja.

Svaki clan birackog odbora treba da primecene nepravilnosti koje su vazne zabelezi u zapisnik, jer one kasnije mogu biti od znacaja. Ne treba se obazirati na misljenje ostalih clanova birackog odbora (npr. da je primedba banalna ili nevazna).

Ukoliko na obrascu zapisnika nema dovoljno mesta, primedbe se dopisuju na posebnom listu papira. Tada je vazno dopisati pored svog potpisa na obrascu da je primedba prilozena na posebnom papiru i tu izjavu potpisati. Treba obavezno (koriscenjem indiga) sacuvati kopije posebnog papira s primedbom. Original treba priloziti originalu zapisnika, ostale kopije priloziti kopijama zapisnika.

Zapisnik o radu birackog odbora izradjuje se u sest primeraka (original i pet kopija koje se stampaju u drugoj boji). Svi primerci zapisnika, bilo da su kopije ili original, imaju podjednak znacaj, odnosno istu dokaznu snagu.

Originalan (prvi) primerak predaje se izbornoj komisiji zajedno sa glasackim listicima i ostalim materijalom. Drugi primerak se, odmah po sastavljanju zapisnika istice na birackom mestu na javni uvid. Preostala cetiri primerka urucuju se predstavnicima izbornih lista, odnosno predlagacima kandidata koji su osvojili najveci broj glasova na tom birackom mestu i to odmah, ukoliko podnosilac liste ima predstavnika u birackom odboru, a ukoliko ga nema predstavnik podnosioca izborne liste moze preuzeti primerak zapisnika od nadlezne izborne komisije u roku od 12 casova. Ovaj primerak clan birackog odbora treba odmah da dostavi svom izbornom stabu.

Preporucuje se i da se fotokopija ovog primerka dostavi predstavniku stranke u izbornoj komisiji.

Vazno je da se zapisnik citko i uredno popuni. Treba voditi racuna da lice koje upisuje podatke u zapisnik (obicno predsednik birackog odbora) pre upisivanja glasno kaze sta ce upisati, kako bi se izbeglo svako brisanje ili precrtavanje, cime se ugrozava verodostojnost zapisnika. Svaku promenu zapisnika koja usledi posle potpisivanja neophodno je ponovo potpisati i overiti potpisom predsednika birackog odbora.

DOSTAVLJANJE IZBORNOG
MATERIJALA

Posle utvrdjivanja rezultata glasanja, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 18 casova od zatvaranja birackog mesta, biracki odbor preko svog predsednika ili clana dostavlja izborni materijal nadleznoj izbornoj komisiji.

Sta se dostavlja:

" prvi primerak zapisnika o toku glasanja i utvrdjivanju rezultata glasanja;

" izvod iz birackog spiska;

" neupotrebljeni glasacki listici i nevazeci listici;

" vazeci glasacki listici razvrstani za svaku izbornu listu, odnosno svakog kandidata za predsednika ili odbornika;

" kontrolni listic.

Sve se pakuje u posebne koverte na kojima se ispisuje sta i koliko cega sadrze.

Kome se dostavlja:

Za utvrdjivanje rezultata glasanja direktno su nadlezne razlicite komisije za razlicite izbore koji se 2000. godine sprovode istog dana. Na odgovarajucim obrascima zapisnika (za savezne izbore), biracki odbori se upucuju da odgovarajuci izborni materijal dostave razlicitim komisijama koje su nadlezne za svaku vrstu izbora ponaosob. U ovakvoj konfuznoj situaciji,[2] najsigurnije je predvideti da ce se izborni materijal za svake izbore dostaviti onoj komisiji, ili ovlascenom licu koje je izvrsilo predaju izbornog materijala pre odrzavanja izbora.

Stafetni put glasova bio je praksa i na proslim saveznim izborima. Verovatno je da ce se materijal sa svih saveznih izbora dostavljati u sediste izbornih komisija za izbor saveznih poslanika u Vece gradjana Savezne skupstine (videti listu u Prilogu), a materijal s lokalnih izbora u sediste opstinskih izbornih komisija.

S predsednikom ili clanom birackog odbora koji predaje izborni materijal trebalo bi obavezno da ide i po jedan clan iz prosirenog sastava birackog odbora. Materijal se prati do predaje izbornoj komisiji, u kojoj bi ovu predaju trebalo da ceka i predstavnik svakog podnosioca izborne liste, odnosno predlagaca kandidata (sto ce u stafetnoj  varijanti biti tesko izvodljivo).

Ovo je izuzetno vazno zbog toga sto se rezultati glasanja utvrdjuju na osnovu zapisnika, pa je moguce te podatke izmeniti bez znanja clanova birackog odbora, a pre predaje izbornoj komisiji.

BIRACKO PRAVO

Ustavom Savezne Republike Jugoslavije jamce se gradjanska, politicka, ekonomska, socijalna, kulturna i druga prava coveka i gradjanina. U ova prava spada i pravo jugoslovenskog drzavljanina koji je navrsio 18 godina da bira i bude biran u drzavne organe.

Ova ustavna garantija u skladu je sa medjunarodnim dokumentima koje je nasa zemlja obavezna da postuje. U clanu 25. Medjunarodnog pakta o gradjanskim i politickim pravima navodi se da svaki gradjanin ima pravo da glasa i da bude biran na povremenim ispravno odrzanim izborima, uz jednako i opste biracko pravo, sprovedeno tajnim glasanjem, kojim se obezbedjuje slobodno izrazavanje volje biraca. Detaljnije medjunarodne obaveze u oblasti zastite prava gradjana da ucestvuju u upravljanju svojom zemljom sadrzane su u Dokumentu sa drugog sastanka Konferencije o ljudskoj dimenziji KEBS-a (danas OEBS-a) odrzane 1990. godine u Kopenhagenu. Drzave ucesnice ove konferencije su se, izmedju ostalog, obavezale da ce:

" obezbediti tajno glasanje, odnosno glasanje na osnovu odgovarajuceg postupka slobodnog glasanja kao i da se glasovi prebrojavaju i posteno saopstavaju, a zvanicni rezultati objavljuju;

" obezbediti da zakon i javna politika funkcionisu tako da omogucavaju da se politicke kampanje vode u korektnoj i slobodnoj atmosferi u kojoj nikakve administrativne mere, nasilje niti zastrasivanje ne sprecavaju stranke i kandidate da slobodno iznose svoje stavove i kvalifikacije, odnosno ne omogucavaju biracima da se upoznaju s njihovim stavovima i raspravljaju o njima, odnosno da slobodno glasaju bez straha od odmazde.

Biracko pravo gradjana dakle, treba posmatrati u svetlu ne samo ustavnih, vec i navedenih medjunarodnih garantija.

AKTIVNO BIRACKO PRAVO

U Saveznoj Republici Jugoslaviji (u nastavku SRJ) pravo da bira poslanike Savezne skupstine i predsednika Republike ima drzavljanin SRJ koji je navrsio 18 godina zivota, poslovno je sposoban i ima prebivaliste na podrucju izborne jedinice u kojoj ostvaruje izborno pravo.

U Republici Srbiji (RS), pravo da bira odbornika skupstine opstine i poslanike Skupstine Autonomne Pokrajine Vojvodine ima gradjanin RS koji je jugoslovenski drzavljanin, navrsio je 18 godina, poslovno je sposoban i ima prebivaliste na teritoriji izborne jedinice u opstini u kojoj ostvaruje biracko pravo.

" Aktivno biracko pravo u praksi je jedino moguce ostvariti ako je birac upisan u biracki spisak. Proveru i izmenu birackog spiska moguce je neposredno izvrsiti u opstini najdocnije do 15 dana pre odrzavanja izbora kada se spisak zakljucuje. Od tada pa do 48 casova pre dana odrzavanja izbora promene su moguce su samo na osnovu sudske odluke.

PASIVNO BIRACKO PRAVO

Za predsednika SRJ moze biti predlozena osoba koja je stekla jugoslovensko drzavljanstvo najmanje deset godina pre dana kandidovanja, navrsila je 18 godina zivota, poslovno je sposobna i ima prebivaliste na teritoriji SRJ najmanje deset godina dana pre dana kandidovanja.

Za poslanika u Vece gradjana Savezne skupstine moze biti izabran jugoslovenski drzavljanin, koji je navrsio 18 godina zivota, poslovno je sposoban i ima prebivaliste na teritoriji SRJ. Za poslanika u Vece republika Savezne skupstine zahteva se dodatni kriterijum prebivalista na teritoriji republike clanice u kojoj ostvaruje izborno pravo.

Za odbornika skupstine opstine ili skupstine grada u republici Srbiji moze biti biran gradjanin RS koji je jugoslovenski drzavljanin, ima navrsenih 18 godina zivota, poslovno je sposoban i ima prebivaliste na teritoriji grada odnosno opstine na kojoj je predlozen za odbornika najmanje sest meseci pre raspisivanja izbora. Poslanik u pokrajinskoj skupstini, uz ostale uslove, mora imati prebivaliste na teritoriji Vojvodine (bez ogranicenja staza).

IZBORNI SISTEM SAVEZNIH IZBORA I LOKALNIH IZBORA U SRBIJI

U Srbiji ce se 24. septembra 2000. odrzati izbori za:

1. predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ);

2. savezne poslanike u Vece gradjana Savezne skupstine;

3. savezne poslanike u Vece republika Savezne skupstine;

4. odbornike skupstina opstina,, odnosno gradova Nisa,, Kragujevca i Novog Sada;[3]

5. odbornike skupstine grada Beograda;

6. odbornike skupstine Autonomne pokrajine Vojvodine.

Za izbor predsednika SRJ i lokalne izbore u Srbiji, predvidjen je vecinski izborni sistem, sto u sustini znaci da pobedjuje onaj kandidat koji dobije najvise glasova u izbornoj jedinici.

Za predsednicke izbore, SRJ je jedna izborna jedinica i svi glasovi iz cele zemlje se ukupno sabiraju.

Isti je slucaj sa izborom predsednika Srbije i Crne Gore. Medjutim, za razliku od izbora predsednika republika, za punovaznost izbora predsednika SRJ se ne zahteva minimalan odziv biraca (preko 50%), odnosno, sistem ne obezbedjuje da predsednika bira vecina gradjana.

Za potrebe lokalnih izbora, teritorije opstina, gradova i pokrajine Vojvodine, dele se na onoliko izbornih jedinica koliko se odbornika skupstine opstine, odnosno grada ili pokrajine ukupno bira (npr. teritorija Beograda, za potrebe izbora gradske skupstine, deli se na 110 izbornih jedinica jer skupstinu grada cini 110 odbornika; skupstina beogradske opstine Vracar bira 60 odbornika i njena se teritorija deli na 60 izbornih jedinica; za potrebe pokrajinskih izbora, Vojvodinu cini 120 izbornih jedinica).

Ove izborne jedinice su imaginarne i predstavljaju matematicki okvir u kome se sabiraju glasovi. U praksi, u svakoj opstinskoj izbornoj jedinici osniva se vise birackih odbora koji sprovode glasanje na birackim mestima. Jedan biracki odbor sa sedistem, npr. u jednoj od opstina Beograda, istovremeno prima glasove za izbor odbornika skupstine te opstine i za izbor odbornika skupstine grada. Ukupne razultate za svake od ovih izbora sabiraju nadlezne opstinske, odnosno gradska izborna komisija.

U svakoj od izbornih jedinica na lokalnim izborima bira se po jedan odbornik medju ponudjenim kandidatima.

Za izbor predsednika SRJ i pokrajinske izbore predvidjen je dvokruzni vecinski sistem.[4]

Na izborima za Predsednika SRJ, mandat osvaja kandidat koji u prvom krugu dobije vecinu (preko 50%) glasova biraca koji su glasali. Ako nijedan kandidat u prvom krugu to ne dostigne, odrzace se drugi krug, u roku od 15 dana, u koji ulaze dva kandidata koji su dobili najvise glasova ili vise njih koji su dobili jednak i istovremeno najveci broj glasova. U drugom krugu pobedjuje kandidat koji osvoji relativnu vecinu, odnosno bar glas vise od ostalih.[5] Za izbor odbornika pokrajinske skupstine (bira se 120) vazi isto, osim sto u drugi krug glasanja u svakoj od 120 izbornih jedinica ulaze tri najuspesnija kandidata iz prvog kruga.

Za izbore odbornika skupstina opstina i gradova u Srbiji, propisana je jednokruzna varijanta vecinskog sistema.[6] Kandidat koji u prvom (i jedinom) krugu glasanja osvoji relativnu vecinu, odnosno bar jedan glas vise od ostalih kandidata, osvaja mandat i ulazi u skupstinu.

Ovakav izborni sistem nije pogodan za visestranacki zivot, jer dozvoljava da stranka koja realno ima manjinsku podrsku biraca za dlaku  pobedi u svim izbornim jedinicama i cak potpuno osvoji skupstinu. Ostale stranke, koje su samostalno izgubile, ali zato zajedno predstavljaju vecinu birackog tela, ostaju bez predstavnika u skupstini.

Vecinski sistem vodi u dvopartijski sistem tako sto potencira borbu za mandat izmedju dva jaka bloka, odnosno dve stranke. I izbor izmedju veceg broja kandidata na kraju se uvek suzava na odlucivanje izmedju dva. Zato je ovaj sistem pogodan za zemlje cije je biracko telo tradicionalno podeljeno na dve ili tri stranke u suprotnom se obavezno stvaraju predizborne koalicije da bi se kandidati doveli u priblizno ravnopravnu poziciju.

Savezni poslanici u oba veca Savezne skupstine, biraju se po proporcionalnom sistemu, na osnovu izbornih lista. Mandati se raspodeljuju primenom sistema najveceg kolicnika, tzv. D'Ontovog sistema.[7] Osnovna ideja ovog sistema je srazmerno predstavljanje podrske koju politicke stranke uzivaju medju gradjanima. Idealna varijanta je da broj poslanika svake stranke u skupstini odgovara broju glasova koji je izborna lista te stranke dobila na izborima Na primer, ako je stranka dobila 20% glasova na izborima, trebalo bi da ima 20% poslanika u parlamentu.

Iako se srazmerno predstavljanje cini pravicnije, postoje drzave u kojima vecinski sistem uspesno funkcionise, npr. SAD i Velika Britanija. U ovim zemljama postoji tradicija vecinskog izbornog sistema u skladu s tradicijom politickog zivota koji se odvija kroz aktivnost dve, odnosno tri parlamentarne stranke. Za drustva koja odlikuje raznolikost politicke scene, koja su raznovrsna u kulturnom, nacionalnom, socijalnom i uopste idejnom smislu, sistem srazmernog predstavnistva je pogodniji jer ce uspeti bolje da izrazi pravu sliku politickog misljenja gradjana. Po recima Slobodana Jovanovica, on ce omoguciti da se u skupstini razna misljenja mogu cuti, i u svojim krajnostima uzajamno suzbijati .

Srazmerno predstavnistvo se maksimalno ostvaruje resenjem da se zemlja (ili federalna jedinica), cije se predstavnistvo bira po proporcionalnom sistemu, organizuje kao jedna izborna jedinica. Ako se teritorija deli na vise izbornih jedinica, nacelo jednakosti birackog prava zahteva da se prilikom njihovog organizovanja vodi racuna da jednog poslanika svuda bira jednak broj biraca (vidi cl. 80 Ustava SRJ, prema kome se po jedan savezni poslanik za Vece gradjana u Srbiji bira na 65.000 biraca).

Na izborima za Vece gradjana bira se 138 poslanika, 108 u Srbiji i 30 u Crnoj Gori. Crna Gora je jedna izborna jedinica, dok je Srbija podeljena na 26 (vidi spisak na str. 57).

Posledica ovakvog ustrojstva izbornih jedinica je poprilicno odstupanje od ideala srazmernog predstavnistva i ustavnog nacela da svaki glas podjednako vredi (jednakost birackog prava). Posebno je upadljiv slucaj s izbornim jedinicama 24 i 26, u kojima se bira daleko najvise poslanika: one ukljucuju sve opstine Kosova i Metohije. Takodje, novim izborim zakonima Savezna izborna komisija dobila je ovlascenje da osniva posebne biracke odbore za glasanje biraca kojima su biracki odbori u mestima u kojima su upisani u biracke spiskove nedostupni, odnosno za glasanje raseljenih lica s Kosova i Metohije. Kako ce se ovo sprovoditi u praksi, do zakljucenja ovog prirucnika nije bilo poznato.

Na izborima za Vece republika bira se ukupno 40 poslanika u dve izborne jedinice, po 20 u Srbiji i Crnoj Gori. Mali broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici uslovljava drasticno veliki prag glasova koji je potrebno da osvoji jedna izborna lista za ulazak u ovo skupstinsko vece. Na primer, da bi ucestvovala u podeli mandata u Srbiji, izborna lista ce, po procenama analiticara, verovatno morati da dobije preko 200.000 glasova.

Neprelaskom eliminacionog praga ne ostaju bez glasova samo manje politicke partije kao takve, vec se i njima povereni glasovi prelivaju strankama koje su presle prag. Sto je prag visi, to je drasticnije izrazen broj izgubljenih  glasova, odnosno biraca cija se volja ne uzima u obzir. Eliminacija manjih politickih stranaka znaci u stvari i pretvaranje proporcionalnog sistema u vecinski, odnosno u krajnjoj liniji preostajanje samo dve ili tri parlamentarne stranke. U ovakvom izbornom sistemu, a u situaciji razudjene politicke scene, jedina sansa za uspeh na izborima je stvaranje predizbornih koalicija.

ORGANI ZA
SPROVODJENJE IZBORA

ZA SAVEZNE IZBORE:

" Savezna izborna komisija (u nastavku SIK) vrsi opsti nadzor nad sprovodjenjem saveznih izbora i objavljuje konacne ukupne rezultate na svim saveznim izborima, a posebno je nadlezna za utvrdjivanje rezultata glasanja i ostale poslove izborne komisije na PREDSEDNICKIM IZBORIMA.

Novi izborni zakoni propisuju nova ovlascenja ove komisije bez detaljnijih uputstava: u vrsenju opsteg nadzora, SIK moze da odredi organ koji ce preduzeti radnje koje nije obavio organ utvrdjen zakonom, moze i neposredno da preuzme obavljanje takvih radnji, a moze da osnuje i posebna biracka mesta za glasanje raseljenog stanovnistva s Kosova i Metohije.

" IZBORI ZA VECE REPUBLIKA Izborna komisija izborne jedinice Srbija i izborna komisija izborne jedinice Crna Gora nadlezne su za organizaciju izbora i utvrdjivanje rezultata glasanja u svakoj od te dve izborne jedinice na izborima za Vece republika.

" IZBORI ZA VECE GRADJANA Izborne komisije izbornih jedinica (videti u prilogu spisak 26 izbornih jedinica u Srbiji; Crna Gora je 27. izborna jedinica), nadlezne su za organizaciju izbora i utvrdjivanje rezultata u svakoj od izbornih jedinica na izborima za Vece gradjana.

ZA LOKALNE IZBORE U SRBIJI:

" Opstinske izborne komisije nadlezne su za sprovodjenje izbora i utvrdjivanje rezultata glasanja na opstinskim izborima u Srbiji, a gradske izborne komisije za izbor odbornika gradskih skupstina.

" Za pokrajinske izbore u Vojvodini, nadlezne su Pokrajinska izborna komisija (PIK) i izborne komisije (pokrajinskih) izbornih jedinica. PIK do zakljucenja ovog prirucnika jos uvek nije odlucila da li ce izborne komisije pokrajinskih izbornih jedinica postojati ili ce njihov posao obavljati opstinske izborne komisije, odnosno gradska izborna komisija u Novom Sadu.

ZA SAVEZNE I LOKALNE IZBORE:

Isti biracki odbori sprovode istovremeno izborne radnje na birackom mestu za najmanje cetiri,, a najvise pet vrsta izbora u Srbiji (npr. u opstini grada Beograda i u opstinama u Vojvodini).

Svi organi za sprovodjenje izbora deluju u stalnom i prosirenom sastavu. Stalni sastav cine clanovi koje imenuju drzavni organi, obicno sudije ili radnici u drzavnoj upravi. Prosireni sastav cine predstavnici kandidata na izborima. Clanovi stalnog i prosirenog sastava izborne komisije su ravnopravni i imaju ista prava i duznosti! Svi clanovi organa za sprovodjenje izbora imaju zamenike. Zamenici imaju ista prava i obaveze kao i clanovi, osim prava da ucestvuju u odlucivanju glasaju samo clanovi!

Stalni sastav SIK (predsednik + 7 clanova) imenuje Savezna skupstina, a SIK ostalih komisija nadleznih za savezne izbore; stalni sastav opstinskih i gradskih izbornih komisija (predsednik + najmanje 4 clana) imenuje skupstina opstine, odnosno grada; stalni sastav PIK (predsednik + 6 clanova) imenuje skupstina AP Vojvodine, a PIK dalje imenuje izborne komisije izbornih jedinica (predsednik + najmanje 3 clana). Stalni sastav (predsednik + 4 clana) birackih odbora, u slucaju kada se savezni i lokalni izbori odrzavaju istog dana, imenuje organ nadlezan za izbor saveznih poslanika .[8]

U prosiren sastav izbornih organa ulazi po jedan predstavnik podnosioca predloga kandidata (za predsednika i odbornike lokalnih skupstina), odnosno izbornih lista (na izborima za oba veca Savezne skupstine). Pravo na clanstvo u prosirenom sastavu zavisi od razlicitih kriterijuma u zavisnosti od vrste izbora. Na primer, za ulazak u sastav SIK, sva tri savezna izborna zakona uvode razlicite kriterijume i pritom ogranicavaju broj clanova prosirenog sastava na osam. S obzirom na to da je SIK nadlezna za sve tri vrste saveznih izbora, a da je propisano da je ona (samo) u stalnom sastavu jedinstven organ za savezne izbore, izgleda, teorijski, moguce da SIK ima tri razlicita prosirena sastava, cak i kada se sve tri vrste izbora dogadjaju istovremeno. Iako je u praksi do sada bilo uobicajeno da iste stranke predlazu i kandidate za predsednika i izborne liste, odnosno da izlaze na sve vrste izbora, to uopste ne mora biti slucaj. Kako ce se ovo ostvariti u praksi, ostaje da se vidi.

Za prosiren sastav birackih odbora, u situaciji istovremenog odrzavanja razlicitih saveznih izbora, postoji posebna odredba zakona koja predvidja da pravo na clanstvo ima po jedan predstavnik svakog predlagaca kandidata za predsednika SRJ, odnosno izborne liste za svako od veca Savezne skupstine, koji zadovoljava uslove po bar jednom od izbornih zakona koji uredjuju svaku od ovih vrsta izbora. Ako se ovome doda cinjenica da isti biracki odbori mogu istovremeno da sprovode i savezne i lokalne izbore, kao sto je to slucaj u Srbiji 2000. godine, te da pravo na clanstvo moraju imati i predstavnici predlagaca kandidata za odbornike prema pravilima lokalnih izbora, za ocekivati je da ovako uredjen zdruzeni sastav  bude zaista prosiren .

PRAVNI LEKOVI ZASTITA IZBORNOG PRAVA

Organi nadlezni za sprovodjenje izbora duzni su da u toku izbornog postupka obavestavaju birace o njihovim izbornim pravima i o nacinu zastite tih prava.

Prigovor i zalba

Svaki birac, kandidat i podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor nadleznoj izbornoj komisiji[9] ako misli da mu je izborno pravo povredjeno ili zbog nepravilnosti u izbornom postupku (postupku predlaganja kandidata i sprovodjenja izbora).

S obzirom da se vise vrsta izbora sprovodi istovremeno,, povrede izbornog prava ce u malom broju slucajeva moci da se vezu za pojedinu vrstu izbora. Preporucuje se da se prigovara svim komisijama koje su nadlezne da primaju prigovore za svake pojedine izbore. Kako ce se spreciti da one ne donose kontradiktorne odluke o istoj nepravilnosti posebno je pitanje.

Prigovor se podnosi u roku od 24 casa od trenutka kada su izborno pravo ili izborni postupak povredjeni (tj. od trenutka kad je doneta odluka, odnosno izvrsena radnja ili ucinjen propust na koje se prigovara).

Izborna komisija mora da donese resenje po prigovoru u roku od 48 sati od casa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora. Ako se resenje ne donese u tom roku, smatra se da je prigovor usvojen.

Ako nadlezna izborna komisija usvoji prigovor ponistice odluku ili radnju u postupku kandidovanja,, ili ce ponistiti izbore.

Prema zakonima koji uredjuju lokalne i savezne izbore, odluka izborne komisije kojom se ponistavaju izbori ili kandidatura, ne moze se preispitivati na sudu!

Za lokalne izbore u Srbiji, predvidjeno je da se protiv odluke opstinske izborne komisije, odnosno nadlezne komisije na pokrajinskim izborima, moze podneti zalba nadleznom opstinskom sudu (Vrhovnom sudu Srbije za izbore u Pokrajini), koji, ako zalbu usvoji, ponistava izbore. Presuda ovog suda je konacna i nije dozvoljena upotreba vanrednih pravnih lekova.

Na saveznim izborima, protiv resenja nadlezne izborne komisije, kojim je odbacen ili odbijen prigovor, podnosi se prigovor Saveznoj izbornoj komisiji (predaje se komisiji koja je donela prethodno resenje). Protiv resenja SIK, kojim je odbacen ili odbijen prigovor, moguca je zalba Saveznom ustavnom sudu. Iako Zakon o izboru predsednika nema posebne odredbe o zastiti izbornog prava, zalbu bi trebalo uputiti SIK, a protiv njenog resenja (da ne ponisti izbore) uloziti zalbu Saveznom ustavnom sudu.

KRIVICNA PRIJAVA

Zakon o izboru saveznih poslanika u Vece republika Savezne skupstine, utvrdjuje odredjene povrede izbornog zakona kao krivicna dela. Clanovi birackog odbora moraju da znaju koje su to povrede i da o njima vode racuna.

" Ako se desi da takve povrede primete,, prvo bi trebalo da insistiraju da se o tome unese beleska u zapisnik birackog odbora. Ako se ostali clanovi birackog odbora protive,, onda treba napraviti posebnu belesku o dogadjaju za koji smatraju da moze da predstavlja krivicno delo. Na osnovu toga se kasnije moze podneti krivicna prijava.

Po clanu 118. Zakona kaznice se kaznom zatvora do tri godine clan Savezne izborne komisije, ili clan izborne komisije izborne jedinice, ili clan birackog odbora ili drugo lice koje u vrsenju duznosti u vezi sa izborom poslanika izmeni broj datih glasova dodavanjem ili oduzimanjem glasackih listica ili glasova pri prebrojavanju ili objavi rezultate izbora koji ne odgovaraju obavljenom glasanju.

Po clanu 115. Zakona kaznice se kaznom zatvora do tri meseca do tri godine clan Savezne izborne komisije, ili clan izborne komisije izborne jedinice, ili clan birackog odbora, ili drugo lice koje u vrsenju duznosti u vezi sa izborom poslanika:

1) protivzakonito ne uvede drugog u biracki spisak ili ga izbrise iz tog spiska u nameri da mu onemoguci glasanje za saveznog poslanika;

2) silom, ozbiljnom pretnjom, podmicivanjem ili na drugi nacin prinudi drugog ili na njega utice da na izborima za poslanike ne glasa ili da glasa za odredjenu izbornu listu ili da ne glasa za odredjenu izbornu listu.

Ako ova dela ucini neko drugo lice, kaznice se zatvorom do jedne godine.

Po clanu 116. Zakona kaznice se zatvorom od tri meseca do tri godine clan Savezne izborne komisije, ili clan izborne komisije izborne jedinice, ili clan birackog odbora, ili drugo lice koje u vrsenju duznosti u vezi sa izborima:

1) posle obavljenih izbora za izbor saveznih poslanika pozove glasaca na odgovornost zbog glasanja ili zahteva od njega da kaze kako je glasao ili zasto nije glasao;

2) na izborima za izbor saveznih poslanika glasa umesto drugog biraca pod njegovim imenom ili na istom glasanju glasa dva ili vise puta;

3) na izborima za savezne poslanike unisti, osteti, oduzme ili prikrije glasacki listic kojim je obavljeno glasanje, neku od isprava o izborima ili bilo koji predmet namenjen izborima ili glasanju.

Ako neko drugo lice ucini neko od ovih dela, kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Po clanu 117. Zakona kaznice se zatvorom do tri godine clan Savezne izborne komisije, ili clan izborne komisije izborne jedinice, ili clan birackog odbora, ili drugo lice koje u vrsenju duznosti u vezi s izborom poslanika povredi tajnost glasanja. Ako neko drugo lice ucini ovo delo, kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do sest meseci.

Zakon o lokalnoj samoupravi koji uredjuje opstinske i gradske izbore, upucuje na kaznene odredbe republickog Zakona o izboru narodnih poslanika, koje, pored gore navedenih krivicnih dela, predvidjaju i novcane kazne za prekrsaj protiv lica koje izazove nered na birackom mestu, usled cega je glasanje moralo biti prekinuto, ili koje na birackom mestu koristi pejdzer, mobilni telefon i druga sredstva veza i komunikacija.

LISTA IZBORNIH JEDINICA U SRBIJI ZA IZBOR SAVEZNIH POSLANIKA U VECE GRADJANA SAVEZNE SKUPSTINE

Naziv (Broj)	SEDISTE / TERITORIJA OPSTINE	Broj poslanika koji se bira
1	Palilula, Vracar, Stari grad, Savski venac	4
2	Vozdovac, Zvezdara, Grocka, Mladenovac	5
3	Novi Beograd, Zemun	5
4	Cukarica, Rakovica, Obrenovac, Lazarevac, Barajevo, Sopot	5
5	Subotica, Backa Topola, Mali Idjos	5
6	Zrenjanin, Kikinda, Kanjiza, Senta, Novi Becej, Ada, Zitiste, Secanj, Coka, Nova Crnja, Novi Knezevac	5
7	Pancevo, Vrsac, Kovin, Kovacica, Alibunar, Bela Crkva, Plandiste, Opovo	4
8	Sombor, Kula, Odzaci, Apatin	3
9	Novi Sad-grad, Backi Petrovac, Beocin, Sremski Karlovci	4
10	Vrbas, Backa Palanka, Becej, Zabalj, Temerin, Srbobran, Bac, Titel	3
11	Sremska Mitrovica, Ruma, Stara Pazova, Indjija, Sid, Pecinci, Irig	4
12	Valjevo, Ub, Krupanj, Ljubovija, Mionica, Osecina, Lajkovac, Ljig	3
13	Sabac, Loznica, Bogatic, Vladimirci, Koceljevo, Mali Zvornik	3
14	Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana	3
15	Pozarevac, Petrovac, Veliko Gradiste, Kucevo, Malo Crnice, Zabari, Zagubica, Golubac	3
16	Kragujevac-grad, Arandjelovac, Topola, Knic, Raca, Batocina, Lapovo	4
17	Jagodina, Paracin, Cuprija, Despotovac, Svilajnac, Rekovac	3
18	Zajecar, Negotin, Bor, Knjazevac, Kladovo, Majdanpek, Sokobanja, Boljevac	4
19	Uzice, Prijepolje, Pozega, Priboj, Bajina Basta, Sjenica, Nova Varos, Arilje, Cajetina, Kosjeric	4
20	Cacak, Gornji Milanovac, Ivanjica, Lucani	3
21	Kraljevo, Novi Pazar, Raska, Vrnjacka Banja, Tutin	3
22	Krusevac, Trstenik, Aleksandrovac, Varvarin, Brus, Cicevac	3
23	Nis-grad, Pirot, Svrljig, Babusnica, Bela Palanka, Gadzin Han, Dimitrovgrad	5
24	Prokuplje, Aleksinac, Kursumlija, Doljevac, Zitoradja, Blace, Merosina, Razanj, Kosovska Mitrovica, Podujevo, Vucitrn, Srbica, Leposavic, Zvecan, Zubin Potok, Pec, Prizren, Djakovica, Suva Reka, Klina, Orahovac, Decani, Istok, Gora	10
25	Leskovac, Vlasotince, Lebane, Bojnik, Medvedja, Crna Trava	3
26	Vranje, Gnjilane, Vitina, Bujanovac, Kosovska Kamenica, Presevo, Vladicin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgoviste, Novo Brdo, Pristina-grad, Urosevac, Lipljan, Kosovo Polje, Glogovac, Obilic, Stimlje, Kacanik, Strpce	9

LITERATURA

Zbirka propisa o izborima 1997, Sluzbeni glasnik, Beograd, 1997.

Zakoni o izboru predsednika Republike i saveznih poslanika, Sluzbeni list SRJ, Beograd, 2000.

Zakon o lokalnoj samoupravi, Sluzbeni glasnik RS, br. 49/1999.

Odluka o izboru poslanika u Skupstinu AP Vojvodine, Sl. list APV, br. 15/1992.

V. Goati, Z. Dj. Slavujevic, O. Pribicevic, Izborne borbe u Jugoslaviji (1990 1992), NIP Radnicka stampa i Institut drustvenih nauka, Beograd, 1993.

V. Goati, Demokratske institucije, u publikaciji grupe autora Abeceda demokratije, Centar za antiratnu akciju i Gradjanski savez Srbije, BELPAK, Beograd, 1997.

T. Gorjanc, B. Njagulj, Ka slobodnim izborima, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 1997.

D. Nolen, M. Kasapovic, Izborni sistemi Istocne Evrope, Fondacija Friedrich Ebert, Biro, Beograd, 1997.

M. Pajvancic, Izbori-pravila i proracuni, Fininvest-Nasa borba, Novi Sad, 1997.

M. Pajvancic, Lokalna samouprava u Republici Srbiji, u publikaciji grupe autora Abeceda demokratije, CAA i GSS, BELPAK, Beograd, 1997.

V. Rakic-Vodinelic, Lj. Benac-Santic, R. Secibovic, G. Svilanovic, S. Radovanovic, Izborna kradja Pravni aspekt, Media centar, Beograd, 1997.

V. Goati, Izbori u SRJ od 1990. do 1998. volja gradjana ili izborna manipulacija, Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Beograd, 1999.