| Beogradski Kalmici (ima ih, sa decom, oko trista),
mongolsko pleme budističke vere, proslavili su juče kod budističkog hrama
u Malom Mokrom Lugu svoj veliki praznik "ova".
Proslavu "ove" budisti obavljaju obično na kakvom uzvišenju, koje bi koliko-toliko napominjalo brdo Zemše, na kome je Buda sreo Cagan-Avgu. Beogradski budisti nemaju u blizini Malog Mokrog Luga takvo uzvišenje, pa se zato cela ceremonija održala u dvorištu iza hrama. U jedan sat po podne mongolska lica počela su već da se kupe oko hrama. Puki siromasi, svi su bili ovoga puta pristojno i praznično odeveni. Došla je cela kalmička kolonija, sa ženama i decom. Došlo je i nekoliko radoznalih Beograđana. Siromašni komšiluk iskupio se oko tarabe dvorišta, očekujući svečanost  .
Budisti su ulazili pravo u hram, i sa rukama sklopljenim na srcu doticali se čelom šarenih predmeta oko oltara i staklenog ormana sa Budom. Odavali su počast i samom Cagan-Avgi, čiji lik, okićen ovoga puta zelenilom, zauzima mesto desno od Budinog ormana. Sem budista, Budi i njegovom otaru poklonilo se po svim propisima i nekoliko naših žena. I tako se moglo saznati da se deset Jugoslovenki udalo u Beogradu za Kalmike, i da iz tih brakova ima i dece, koja fizionomijom većinom više naginju mongolskom tipu Kalmika, ali ponekad i više beloj rasi. Ceremonija u čast Cagan-Avge izvršena je po svim propisima. Kao da je sve to bilo u Mongoliji, a ne u Malom Mokrom Lugu, beogradskom predgrađu. Za dva niska stola, pretrpana "žrtvama" (žitom, biskvitom, običnom i bojenom vodom, jednom pečenom ovčijom glavom, i drugim), sela su trojica sveštenika, od kojih dvojica u ornatu (treći, siromašak, ne može da ga kupi). Vernici, ljudi, žene i deca, okružili su svoje sveštenike, sedeći na klupama ili na bujnoj travi, sklopivši ruke u molitvu. Sveštenici su dugo šaputali, nekako čudno, kao da vračaju, pa je onda nastao glavni momenat obreda. Ikona Cagan-Avge, iznesena na ukrašenoj motci iz hrama, škropljena je dugo mlekom, uz zvonjenje zvonceta, tamnjanov dim i uzvike vernika: -Cev-cuk... cev-cuk...cev-cuk... U molitvama Cagan-Avgi pomenuta je i Jugoslavija i Kralj Aleksandar.... Te reči su, naravno, jedino što se dalo razumeti u njihovim molitvama. U zemlji Kalmika posle ovakvih ceremonija dolazile su viteške igra, koje ovaj narod stepe izvodi savršeno na konjima, zatim rvanje, skakanje, trčanje, i drugo. Pobednik je dobijao odmah poklone. Ovde kod nas Kalmici nemaju konje za viteške igre, a za ostalo su volju izgubili. Zato su ove tradicionalne igre juče izvela deca. Koliko da se običaj održi. Kalmici su ipak veselo tapšali, i na kraju se dan "ove" završio veseljem. (Politika, 27.5.1933) |