Make your own free website on Tripod.com
                     Beogradski budisti proslavili su juče svoj veliki praznik "ova"
Beogradski Kalmici (ima ih, sa decom, oko trista), mongolsko pleme budističke vere, proslavili su juče kod budističkog hrama u Malom Mokrom Lugu svoj veliki praznik "ova". 
Proslavu "ove" budisti obavljaju obično na kakvom uzvišenju, koje bi koliko-toliko napominjalo brdo Zemše, na kome je Buda sreo Cagan-Avgu. Beogradski budisti nemaju u blizini Malog Mokrog Luga takvo uzvišenje, pa se zato cela ceremonija održala u dvorištu iza hrama. 
U jedan sat po podne mongolska lica počela su već da se kupe oko hrama. Puki siromasi, svi su bili ovoga puta pristojno i praznično odeveni. Došla je cela kalmička kolonija, sa ženama i decom. Došlo je i nekoliko radoznalih Beograđana. Siromašni komšiluk iskupio se oko tarabe dvorišta, očekujući svečanost
Budisti su ulazili pravo u hram, i sa rukama sklopljenim na srcu doticali se čelom šarenih predmeta oko oltara i staklenog ormana sa Budom. Odavali su počast i samom Cagan-Avgi, čiji lik, okićen ovoga puta zelenilom, zauzima mesto desno od Budinog ormana. 
Sem budista, Budi i njegovom otaru poklonilo se po svim propisima i nekoliko naših žena. I tako se moglo saznati da se deset Jugoslovenki udalo u Beogradu za Kalmike, i da iz tih brakova ima i dece, koja fizionomijom većinom više naginju mongolskom tipu Kalmika, ali ponekad i više beloj rasi. 
Ceremonija u čast Cagan-Avge izvršena je po svim propisima. Kao da je sve to bilo u Mongoliji, a ne u Malom Mokrom Lugu, beogradskom predgrađu. Za dva niska stola, pretrpana "žrtvama" (žitom, biskvitom, običnom i bojenom vodom, jednom pečenom ovčijom glavom, i drugim), sela su trojica sveštenika, od kojih dvojica u ornatu (treći, siromašak, ne može da ga kupi). Vernici, ljudi, žene i deca, okružili su svoje sveštenike, sedeći na klupama ili na bujnoj travi, sklopivši ruke u molitvu. Sveštenici su dugo šaputali, nekako čudno, kao da vračaju, pa je onda nastao glavni momenat obreda. Ikona Cagan-Avge, iznesena na ukrašenoj motci iz hrama, škropljena je dugo mlekom, uz zvonjenje zvonceta, tamnjanov dim i uzvike vernika:
-Cev-cuk... cev-cuk...cev-cuk... 
U molitvama Cagan-Avgi pomenuta je i Jugoslavija i Kralj Aleksandar.... 
Te reči su, naravno, jedino što se dalo razumeti u njihovim molitvama. 
U zemlji Kalmika posle ovakvih ceremonija dolazile su viteške igra, koje ovaj narod stepe izvodi savršeno na konjima, zatim rvanje, skakanje, trčanje, i drugo. Pobednik je dobijao odmah poklone. Ovde kod nas Kalmici nemaju konje za viteške igre, a za ostalo su volju izgubili. Zato su ove tradicionalne igre juče izvela deca. Koliko da se običaj održi. Kalmici su ipak veselo tapšali, i na kraju se dan "ove" završio veseljem. (Politika, 27.5.1933)
Sadržaj > Praznici beogradskih budista > Proslava u Beogradu (1933)