Kalmici su bili revnosni i postojani budisti što slede veru svojih predaka. Slučajevi napuštanja budizma i prelaska u drugu veroispovest nisu zabeleženi među Kalmicima u Srbiji. Upravo se dešavalo suprotno. Ima izveštaja (o tome opširno piše beogradska Politika u broju od 16.7.1933) da su se zbog čvrsthih plemenskih i rodovskih veza koje zabranjuju skalpanje brakova između pripadnika istoga roda, i pomanjkanju sunarodnica, Kalmici ženili devojkama iz nove sredine. Treba takođe imati u vidu i da su u Srbiju stigli pretežno Kalmici-vojnici, i da je retko ko od njih uspeo da sa sobom povede i svoju porodicu. Vera i tradicija, inače, nisu zabranjivali Kalmicima da stupaju u konfesionalno mešovite brakove - takvih je brakova bilo već i u Rusiji. Ovdašnje žene su se venčavale u beogradskom hramu po budističkom običaju i po svojoj volji prelazile u budistički veru. Iz tih mešovitih brakova je bilo dosta dece i samo u Beogradu se njihov broj kretao oko 40. 

 
 

Kod Kalmika postoji jedan naročit običaj, takozvani "jasn", što znači "kost", naročita odlika po kojoj se raspoznaje pripadnost jednom ili drugom rodu - plemenu. Članovi jednog roda ne smeju sklapati među sobom brakove, jer rod nije ništa drugo do proširena porodica. Svaki Kalmik, prilikom susreta sa nepoznatim sunarodnikom, smatra za svoju dužnost da pita: kojeg je roda, i ako se utvrdi da obojica pripadaju jednom istom rodu, uvek se trude da jedan drugome učine nešto prijatno i korisno. 
Sadržaj > Praznici beogradskih budista > Mešoviti brakovi