Make your own free website on Tripod.com
                                      Jezik i književnost Kalmika
Jezik Kalmika pripada porodici uralsko-altajskih jezika. U njemu nema roda u uobičajenom smislu reči - rod postoji samo u određivanju živih bića. Jezik nema nikakve sličnosti ni sa jednim od evropskih jezika, i u njemu preovlađuju suglasnici i poluglasnici, koju je ruska vlast za teškoćom razumevala i izgovarala. Da bi sebi olakšali posao, vlast je izvršila rusifikaciju pa se tako srećamo sa ljudima čija su prezimena rusifikovana, a ponekad i imena, ili sa kalmičkim imenima i prezimenima prilagođenim ruskom jeziku. Kalmičko pismo je zasnovano na klasičnom vertikalnom pismu Mongola a razvilo se u XIII veku iz ujgurskog pisma. Prvu reformu pisma sproveo je 1648. godine učeni budistički sveštenika Zaja Pandita. Tada je to "jasno pismo" (todo bičig) imalo 25 slova, a svako od njih 3 oblika, već prema mestu na kome je napisano, tj. na početku, u sredini ili na kraju reči. Pisalo se odozgo na dole i s leve na desnu stranu. Ipak, ovaj način pisanja nije pustio korena među Kalmicima koji su ga potpuno odbacili 1923. godine kada su usvojili rusko ćirilično pismo - doduše nešto prošireno. Ovom azbukom su se služile i kalmičke izbeglice prilikom štampanja svojih publikacija - bilo im je lakše da dođu do ruskih slova. Književnost u savremenom smisli reči Kalmici nemaju, ali je neobično bogato i raznoliko njihovo usmeno stvaralaštvo: bajke, pesme, legende, skaske, poslovice, uzrečice, basne, zagonetke itd. U pisanoj književnosti raspolažu veoma obimnim opusom prevedene verske literature kao i komentarima i verskim traktatima učenih budističkih sveštenika. Posebno mesto u književnosti Kalmika zauzima Džangar: svaki Kalmik zna svoj junački ep Džangar kojim se najbolje izražava njihov mongolski duh. Po obimu se može uporediti sa Homerovom Ilijadom a po strukturi to su ciklusi pesama svrstani po poglavljima koje su zasebne celine. U tim pesmama je opevana Bumba - zemlja večite mladosti i besmrtnosti, i njen vladar i zaštitnik Džangar koji se sa svojim junacima bori protiv Mangusa, cara zla. Džangar predstavlja remek delo "džangarčina" - ljudi specijalizovanih u recitovanju epa koji se vekovima usmeno prenosio. Nije poznato kada je ep nastao, dok se za njegovu kolevku smatra Sinkjang, severozapandna provincija današnje Kine.
Sadržaj > Desetogodišnjica hrama > Jezik i književnost Kalmika