Make your own free website on Tripod.com
                                                                                               Rani period (1923 - 1929)
   Sa ostalim kalmičkim izbeglicama u Srbiju je stiglo i nekoliko njihovih sveštenika. Najstariji po godinama i svešteničkom činu bio je bakša Gavi Džimba (Mančuda) Borinov. Svoj prvi "moliteljni hram" (bogomolju) u Beogradu Kalmici su uspostavili u septembru 1923. godine u dve iznajmljene sobe u ulici Vojislava Ilića br. 47 (ta kuća i danas postoji). U tim prostorijama hram se nalazio do kraja 1925. godine kada  je premešten u Metohijsku ulicu br. 51. Zakupninu je trebalo uredno plaćati, sam hram bolje opremiti a novaca nikad dovoljo. Stoga su se početkom 1925. obratili Ministrstvu vera moleći za stalnu mesečnu pomoć. 
   Prepis iste molbe stigao je do patrijarha SPC Dimitrija. Njegov odgovor Ministrstvu vera nam se učinio veoma zanimljivim pa ga prenosimo u celnii. Dotično ministarstvo nije tada raspolagalo "planiranim budžetskim sredstvima za te svrhe", pa je molbu prosledilo Državnoj komisiji za ruske izbeglice. Komisija sa svoje strane, pak, nije imala para za pružanje stalne pomoći. Ipak, Ministarstvo vera je pronašlo "rešenje" za problem: oni su Ministarstvu unutrašnjih dela predložili da izda dozvolu kojom bi se Kalmicima dozvolilo prikuplajanje dobrovoljih priloga. Ministarstvo unitrašljuh dela je taj predlog prihvatilo i izdalo takvu dozvolu.
  
Jedana od prvih novinskih zabeleški, ako ne i prva, o Kalmicima i njihovoj privremenoj bogomolji  bila je objavljena u "Novom bečkom žurnalu" (5. sept. 1924), a potom preštampana u poznatom budističkom časopisu toga doba Zeitschrift fur Buddhismus  1924/25 - Munchen 1925, no. 2, p. 388 
   Stradanjma i patnjama Budinih poklonika koji su bežeći od  boljševika stigli čak do Beograda, posvećena je prva obimna reportaža na koju smo naišli prelistavajući beogradsku štampu tog vremena.
    Razne humanitarne i dobrotvorne organizacije pomagale su u robi i novcu izbeglice iz Rusije. Pri traženju i distribuciji te pomoći, pored ostalih, posredovalo je i Poslanstvo SAD u Beogradu. Bakša Mančuda Borinov je u više navrata odlazio u to Poslanstvo moleći za pomoć svom hramu. Na njegov poziv su 15.05.1927. godine hram posetili poslanik SAD u Beogradu Džon Prins (John D. Princ) i vojni ataše. O svojoj poseti hramu i službi koja je tom prilikom održana g. Prins je napravio zabelešku. Taj interesantan izveštaj je bio objavljen u uglednom časopisu  "American Anthropologist" (1928) a potom preštampan u njegovoj knjizi "Fragments from Babel"(Columbia University Press, New York, 1939)
 
            Naredna tema : Izgradnja hrama
            Povratak na sadržaj