Make your own free website on Tripod.com
 VELIKA SVEČANOST U BEOGRADSKOJ PAGODI
U kalmičkom horulu, sagrađenom u stilu dalekih pagoda, sa velikim oćirom (znakom mudrosti) i honho zvoncima, bila je juče bila jedna velika svečanost. Ceo kraj Malog Mokrog Luga u kome stanuju Kalmici i u kome je njihov hram, bio je u znaku praznika
Naselju Kalmika, koji su posle Revolucije, došli iz Rusije u Beograd, stigao je, pre tri nedelje, jedan veliki paket iz Japana. U tom paketu je bio veliki kip Bude, karamg, gong, bubanj, kidže i kadionice. Sve te svete stvari - posredstvom Nj. E. g. Fužite, poslanika Japanskog Carstva na Balkanu - slalo im je društvo Buki Rengo kan iz Carstva Sunca. 
Ali paket sa svetim likom Bude zadržan je na carinarnici. Carinici su zahtevali da se plati za ulaz Bude, koji ih je ravnodušno gledao i kome je to nirvanski bilo sasvim svejedno. Ali su se siroti Kalmici mesto njega uzbudili. Odakle su oni mogli da plate tako velike novce?..
- Međutim, Ministarstvo pravde oslobodilo nas je plaćanja. I mi smo duboko zahvalni... 
A juče, rano izjutra, počelo je osvećenje Budinog kipa i svetih utvari. 
Pred horulom su bakša i dva gelonga, obučena u žute i plave odežde sa crvenim kapama opervaženim zlatom, zazvonili u gong. Zatim su sa vernicima ušli u hram. Bakša i gelonzi su seli, prekrstivši noge, na đevdu a vernici su klečali, skrštenih ruku na molitvu, pred Budom, Zonkavom i Budom Madre (U zadnjim redovima su na stolicama sedeli stari ruski velikodostojnici i diplomate). 
Veliki, mrki kip Bude bio je na sredini. Oko njega su zapalili tamnjan i svetnjake pune zeitina. Sveštenici su počeli da čitaju iz uskih tibetanskih tablica svete molitve, glasom dubokim i nerazgovetnim. Upaljenim kidžama osvetlili su kip, posuli ga žitom (jedinim svojim ovozemaljskim blagom), lupali u tasove, zvonili u zvonca, udarali u gong i pevali bez prestanka. 
Na kraju službe, jedan za drugim, u dubokoj pobožnosti, prilazili su Kalmici Budinom kipu metanisali pred njim i prostirali se po zemlji. Onda su prilazili gelongu, koji im je iz jednog belog ibrika sa perima iz paunovog repa, sipao na dlan svetu vodu, žutu od šadrana. Polovinu svete vode, vernici su pili, a drugom polovinom kvasili kose. Posle službe u sobama kraj crkve, u kojima stanuju bakša i gelonzi, služen je čaj i držani su govori, burno praćeni usklicima. A veselje je trajalo do zalaska sunca. (Politika,   26.3.1934)
Sadržaj > Hram u periodu 1933-1934 > Osvečenje Budinog kipa