Make your own free website on Tripod.com
 
Uskoro prelazimo prevoj brda na Starom Đermu. Već sa tog mesta uočismo trospratni krov Budističkog hrama, kao što ga vidite na fotografiji. Kuće postaju još manje i uskoro smo među samim kućama ovog naselja. Fasade tih kućica nisu ništa drugačije od fasada toliko puta viđenih po srpskim selima, mada njihovi niski krovovi svedoče o zapravo drugačijem životu, životu različitim od onoga kojim žive brća Srbi. Tu već počinje budistička kolonija.

Ispred niske i prljave kućice stoje deca. Kosa im je tamna, skoro crna. Jagodice su im raširene, oči male i pomalo iskošene, ten smeđi, pravi Mongolci. Zaustavismo se pred njima pa ih upitasmo:" Šta radite deco?". U nas se upilji više upitnih pogleda. Crne oči su radoznalo zurile u nas, kao da se pitaju šta hoćemo. Nikakvog odgovora nema. Iz unutrašnjosti kuće se začu krepak glas sa ruskim akcentom: "Ne znaju srpski, govorite ruski ili čerkeski!". Pomilovali smo te crne glavice i produžili dalje. Dalje niz ulicu srećemo muškarce i žene. Svi su niskog rasta, širokog lica i sa malim i živim očima. Gledali su nas nekako nepoverljivo, verovatno zato što smo se uputili pravo ka njhovom svetilištu.

Uskoro smo pred budističkom pagodom u "Budističkoj ulici". Hram nije veliki, mada i takav zadovoljava potrebe vernih beogradskih budista, koji su se okupili u malu versku zajednicu. Pored pagode je dozidan prostor za budističke sveštenike, bonce. Iza pagode se na suncu grejao stari i slepi čuvar ovog hrama. Preneo sam mu našu želju: da bi rado pogledali njihovo svetilište. Starac je nevoljno ustao, i drhtavim korakom nas poveo u hram.
Ubrzo za njim stiže mladi sveštenik kome se po nastupu videlo da je inteligentan. Bio je obučen potpuno evropski.

U budističkom hramu vlada prijatan hlad. Prozori su prekriveni lepim zavesama tako da je u svetilištu prilično mračno. Sa plafona vise električne sijalice i velika staklena kugla. Usred hrama, uza zid, nalazi se oltar, na kome na orjentalan način sedi sam Buda. Iznad i ispod njega caruju dva budistička sveca, od kojih je prvi bivši poglavar budista, nazvan Bakša lama. Na oltaru su pokloni budističkih vernika. Upravo su danas praznovali veći praznik i vernici su darovali Budi ono što su u svoj bedi mogli. Poneko pirinač, drugi čokolade, treći slatkiše i kolače. Sve to će Buda pojesti najverovatnije po noći. Takođe sam video i desetodinarski novčić i pošto je bio jedini, priložio sam i ja svojih deset dinara jer sam bio siguran da će se ovim darovima okoristiti samo "gelonzi" - sveštenici. Na zidovima su okačene slike i drugih viših sveštenika i proroka budističke vere. Na desnoj strani oltara položeni su dušeci na kojima sedi "gelong" za vreme verskog obreda koji traje tri do četiri sata.
Mladi bonco koji nas je pratio, gorljivo je pojašnjavao sve što bi nas "nevernike" moglo da zanima. Očigledno da ga je moj mali dar koji sam pridružio poklonima na oltaru, veoma obradovao. Govorio je srpski, mada se tu i tamo čuo ruski naglasak.

                      nastavak...
Sadržaj > Prve godine hrama > U poseti budistima (1.deo) > U poseti budistima (2.deo)