Make your own free website on Tripod.com
                                                 Praznici beogradskih budista
        Susret Bude i Belog starca se proslavlja u maju mesecu. Beli starac  je glavno budističko-šamanističko božanstvo Kalmika i tipičan je primer karaktera njihovog religioznog diskursa. Primeri budističko-šamanističkog sinkretizma se mogu sresti i u Burjatiji mada je tamo savremeno upražnjavanje šamanizma nezavisnije od budizma nego što je to slučaj kod Kalmika. Inače je Beli starac (Cagan ovgen) poznat mnogim narodina i ima razna imena: "božanstvo dobrobiti", " vladar vaseljene" (kalm. iki burhan - veliko božanstvo) itd. 
Svoje tradicionalne praznike i svetkovine Kalmici tokom cele godine dosledno i svečano proslavljaju. U godišnji ciklus tih praznika ulazi zapravo nekoliko obrednih kompleksa. Njihovo poreklo vezano je sa starim verovanjima koje je budizam preuzeo i uključio u svoj obredni sistem pri čemu ih je saobrazio budističkom kanonu. Glavni ili veliki praznici su: Cagan sar ("beli mesec"), Zul ("praznik svetla") i Urus-Ova ("praznik proleća" -vidi izveštaj iz dnevne štampe), dok su mali: Gal tjal'gan ("prinošenje vatre"), Usn aršan (osvećanje vode) i Usn tjal'gan ("prinošenje vode").  Pored te kategorije praznika, proslavljaju se i praznici vezani za Budu: čuda koja je Buda činio (februar), rođenje, prosvetljenje, ulazak u nirvanu (maj),  prva propoved (jul) i silazak sa neba Tušita (oktobar). 

Hram je takođe bio mesto gde su se sklapali brakovi, držali pomeni za počivše itd...Za vreme većih praznika beogradski Kalmici su u dvorištu svetilišta postavljali sto sa darovanom hranom, kolačima i napicima, pili čaj pomešan sa maslacem, mlekom i solju i gostili se, prema pričama komšija, i konjskim mesom.

             Naredna tema: Rekonstrukcija hrama
          Povratak na sadržaj