Make your own free website on Tripod.com
 
U sredini hrama, u otvoru visoke kupole, pod velikim baldahinom, visi jedno veliko okruglo ogedalo, takođe veliki simbol (Učitelj Buda veli:" Kao što vi sebe vidite u ogledalu onakvi kakvi ste, beli ili crni, tako vas potpuno vidi i Buda"). Na zidovima ima još dosta slika poslednika Bude. Među njima i slika najvećeg svetskog osvajača Mongolca Džingis-Hana. U hramu visi dosta obojenih ukrasa. Obojena okna na hramu doprinose sa svoje strane stvaranju atmosfere jednog hrama.

Osvećenje 
Pred početek obreda osvećenja (u 12 i po časova) hram su ispunili gosti i Kalmici (ovi su se na vratima opasivali oko struka pojasevima i šalovima). Sveštenici ("bakše"), odeveni u žutu svilu, i jedan mlađi (nešto što odgovara našem đakonu), odeven u crvenu svilu - seli su, prekrstivši noge, za ona dva stočića na kojima su paunova pera, zvoncad i knjige, uz zid hrama. Šapućući, iz samog grla i kroz nos, čitali su oni monotono molitve, svi zajedno, praveći gestove rukama. S vremena na vreme menjali su visinu tona, i često udarali u zvoncad. Ponekad je jedan "bakša" škropio hram paunovim perom. Verni su dobili žito koje su posle jedne molitve prosuli po hramu. Hram je bio namirisan nečim što se, kao tamnjan, dimilo.
Obred je trajao pola časa.
Uz hram je sazidan i stan za sveštenike. Jedno odelenje služiće za kulturno-prosvetne potrebe. Nameravaju da otvore iduće godine i školu, ako to odobri Ministarstvo prosvete. Duhovni vođ kolonije je jedan vrlo kulturan Kalmik, g.dr. Erendžen Hara Davan. (Politika, 13.12.1929.)

Sadržaj >Osvećenje hrama > Osvećenje hrama (1. deo) > Osvećanje hrama (2. deo izveštaja)